Радови на платоу Фото: Београдске.рс
Светосавски плато сређује се већ пет година, а у завршницу улази са измењеним пројектом.
Главни пешачки приступ из Небојшине улице до улаза у Храм Светог Саве биће ужи, имаће шест и по метара у односу на првобитних 18.
Постојећа фонтана неће бити укинута, следи јој редизајн тако што ће између две водене површине стаза од три метра бити двоструко веће ширине, пише Политика.
Од водоскока се уводи приступна рампа са каскадним делом за седење која води према већ завршеном платоу испред богомоље.
ЗЕЛЕНО ОСТРВО И КАМЕРНА СЦЕНА
Између ње и анекса здања Народне библиотеке Србије (НБС) у ширини од око 25 метара, а целом дужином анекса предвиђено је „зелено острво” са стаблима одраслог храста, док ће у продужетку тог острва бити камерна сцена са зеленим каскадама са око 200 седећих места.
Позиција раније предвиђене шуме, простора прекопута зграде НБС-а са око 140 стабала храста, не мења се, али губи водену површину целом дужином уз централни пешачки приступ главном улазу у Храм, објашњава за „Политику” новине у пројекту архитекта и академик Бранислав Митровић који је са колегом Дејаном Миљковићем аутор идејног решења за реконструкцију Светосавског платоа, од пре пет година културног добра: просторно културно-историјске целине.
Они су тај посао добили 2020. тако што их је директно, без конкурса, ангажовала Српска православна црква како би оплеменили јавни простор који се дуже од века планира, пројектује и препројектује.
Актуелне измене тражила је такође црква, али и „Београд пут”, односно град, додаје Митровић.
– Наша иницијална идеја била је да простор испред Храма због догађаја који се ту дешавају, поломљених плоча и блата упристојимо. Ускладити плато испред мале Цркве Светог Саве и велике и сачувати зеленило био је највећи изазов, а да се притом не пресече веза та два здања. Оставили смо зеленило између тих објеката и редуковали део платоа који је био предвиђен за поплочавање. Њега смо смањили и у делу између Храма и административног анекса библиотеке. Између ње и главне пешачке стазе задржали смо постојећи дрворед. Подлога доминантног корпуса са дрвећем прекопута објекта НБС-а није планирано да буде бетонирана, него насута ризлом и прошарана стазама за кретање особа са инвалидитетом и дечјих колица. Споменик Карађорђу требало би да остане где јесте, од услова Градског завода за заштиту споменика културе зависи да ли ће он бити на постојећем брежуљку или у равни са будућом храстовом шумом – објашњава Митровић.
Део иза Храма уз Улицу Боре Станковића, као и бочно, северно уз Катанићеву и Крушедолску улицу завршен је, а радови су на главној приступној стази између фонтане и Небојшине улице чији још мали део треба да буде обложен каменим плочама.
Мајстори су и између Храма и библиотеке где ће бити камерна сцена и дрвореди, као и у оној целини парка од зграде Парохијског дома према Булевару ослобођења. Парохијски дом саграђен 2004. биће замењен „новим објектом према потребама СПЦ”, наведено је у плану детаљне регулације платоа код Храма Светог Саве и блокова између Трга Славија и улица Светог Саве, Катанићеве, Небојшине и Булевара ослобођења, чији је елаборат за рани јавни увид био пред очима јавности у марту ове године.
Будући парохијски дом предвиђен је уз Крушедолску улицу, а његова планирана висина је до 12 метара.
ЧИТАЈТЕ ЈОШ И: СТИГЛА ДОЗВОЛА, LANDMARKET RESIDENCE НИЧЕ НА МЕСТУ ИМК
